Богословију је завршио у Призрену, матуру у Патријаршији 1946, дипломирао на Богословском факултету у Београду 1951. Парох багрдански, а од 1957. до пензионисања 1979. јагодински. Писац; сарађивао у бројним листовима и часописима. У рукопису оставио Летопис јагодинских цркава. Познат Библиофил и ерудита.
(Миленковић Малиша, Саборни храм светих апостола Петра и Павла,, споменица 1899-1999, Јагодина, 2000, 134; Поморавски олтари, Јагодина, 1/1991, 2)
Багрдан је село које има чиме да се поноси јер су многи багрданци постали познати широм Србије и бивше СФРЈ.
Редакција овог блога ће омогућити, онима који то желе, да се представе. Афирмацијом познатих баргданаца Багрдан као место доживљава афирмацију у Србији и шире.
Припремили смо два видео прилога и албум са пригодним фотографијама нашег суграђанина који је стварао у Новом Саду али никада није заборавио Багрдан и Доњи Рачник.
"Економиста
по образовању, лирик и сањар по вокацији, Душан Томић , живи у варошици
поред Мораве у Багрдану, а ради у Јагодини и већ дуже од две деценије
бележи стихове.Усамљеност, контемплативност и наглашени лиризам с једне
стране и стварност, какву доживљава с друге стране, су два пола једне
исте космогоније којом је омеђена ова необична, и добрим делом,
аутентична поетика."
Бајо Џаковић, из предговора збирци песама Плави анђео 8. септембра 2001. у Јагодини
Збирка песама "Плави анђео" у ПДФ формату је на линку. Душан Томић рецитује следеће песме из своје збирке песама штампане 2002. године:
Једанаестог августа 2015. одржано је књижевно вече у Сеоској библиотеци "Живко Јевтић" "Сећање на протојереја-ставрофора Душана Дачића". Говорили су Светлана Крстић, Здравко Сретеновић и Душан Томић испред организатора Сеоске библиотеке „Живко Јевтић“ а испред породице говорио је Милан Дачић, син Душана Дачића. У прилогу су фрагменти излагања са књижевне вечери и албум са фотографијама са ове књижевне вечери.
Протојереј-ставрофор Душан Дачић био је вишегодишњи професор Богословија
у Призрену и Сремским Карловцима и ректор Богословије у Београду. Објавио је више књига богословске и
катихетско-педагошке тематике.
Душан М. Дачић, син
земљорадника Милана и Јелице, рођен је у Багрдану 1924. године, где је завршио
основну школу, а нижу гимназију и Учитељску школу у Јагодини.
Мајка му је умрла кад је имао
пет година тако да је није памтио, а отац се посветио двојици синова Душану,
који је постао врстан теолог и педагог, и Љубе, који је рано докторирао и
емигрирао у Француску.
Душан је две године
учитељовао у Багрдану, у Кочином селу и Деоници. Затим се уписао на Богословски
факултет у Београду 1946. После дипломског испита 1950, службовао је у
Призренској богословији. Из Призрена је, као стипендиста Светског савета цркава
из Женеве, боравио у Бону 1960. и 1961, где је слушао религијску педагогику.
Године 1964. премештен је по
потреби службе у Сремске Карловце, где је активно радио на обнови старе
Богословије и на дужности професора и васпитача остао до 1978. Те године
изабран је за ректора Богословије светог Саве у Београду.
У чин ђакона рукоположен је
1958. у Призрену, у чин презвитера 1978. када је одликован чином протојереја, а
Напрсним крстом одликован је 1994. године.
На раду у богословијама Српске
православне цркве провео је пуних 47 година, а од тога 23 године на дужности
ректора Богословије Светог Саве у Београду.
Занимао се за руску
религијску философију и патристичке списе. Педагогија, коју је добро познавао,
није била за њега само теоријска него и практична ствар. Оно што је заменило
професора ex
catedra
из перода просвећености и што данас модерним језиком зовемо интерактивном
наставом, то је Душан Дачић носио током своје професуре, а још више када је
постао ректор Богословије Светог Саве.
Уместо уобичајеног и
куртоазног „господине ректоре", звали смо га „оче ректоре". Био је човек кога
смо осетили да је призван и да је дошао да служи, а не да му људи служе, по
Господњим речима. Давао је, као икона Христова, живот за многе.
Радо је преводио Берђајева,
домаћа и страна литература није му била далека. Поред научних и педагошких дела
и онога што је официјалност тражила, огледао се и у области књижевности. Аутор
је Историје књижевности од средњег века до модерних књижевних токова, као и низа
дела: романа Камиље појило, Поеме о Јасеновцу, Бајке о мртвима. књиге беседа
Духовна апотека...
Не знам да ли је постајао
бољи сведок прелаза између руралне и секуларне цивилизације од Дачића. Багрдан
и Морава, као кичма српске територије, били су му увек инспирација. Поштовао је
Немце где је студирао, поштовао је европску културу, поштовао је и друге
неафирмисане цивилизације. На сва екстремистичка питања имао је суздржаност
мудраца са седом брадом.
Ученици су га волели, његови
савети били су добри. Био је отворен, брижан и горео је са страдалном љубављу.
У раду, као да је журио
испред свог времена. Направио је хришћанску представу, преносио је западне
методе у наставу. Данас је драма, коју је користио, најсавременија методика у
настави.
Био је достојан представник
најстарије београдске просветне институције, коју је основао Доситеј Обрадовић
још 1809. и коју је тада водио најобразованији човек Викентије Ракић из Трста и
која је, нажалост, са пропашћу Првог српског устанка, престала са радом, а коју
ће 1836. године обновити митрополит Петар Јовановић са кнезом Милошем Обреновићем.
Тада су у Богословији почели
да предају учени Викентије Ракић и Ликоген Михаиловић, потоњи епископ шабачки. У
овој институцији живели су и радили Стеван Мокрањац, Јосиф Маринковић, епископ
др Никодим Милаш, прота Стева Веселиновић, књижевник Светолик Ранковић, етнолог
Веселин Чајкановић, др Јустин Поповић, епископ Николај Велимировић, патријарх Герман
Ђорић, академик др Сава Вуковић епископ шумадијски и многи други.
Протојереј ставрврофор Душан
Дачић уздиже се на иконостасу ових значајних личности.
Душан (Радомира) Тасић преминуо је у уторак 11. августа у 65. години живота. Сахрана ће се обавити у среду 12. августа 2015.у 14. часова на гробљу Копривница у Багрдану.
Ожалошћени: супруга Ристена, син Драган, снајка Марина, унук Петар и остала многобројна родбина и пријатељи.
Једанаестог августа 2015. одржано је књижевно вече у Сеоској библиотеци "Живко Јевтић" "Сећање на протојереја-ставрофора Душана Дачића". Говорили су Светлана Крстић, Здравко Сретеновић и Душан Томић испред организатора Сеоске библиотеке „Живко Јевтић“ а испред породице говорио је Милан Дачић, син Душана Дачића.
Протојереј-ставрофор Душан Дачић био је вишегодишњи професор Богословија
у Призрену и Сремским Карловцима и ректор Богословије у Београду. Објавио је више књига богословске и
катихетско-педагошке тематике.
