петак, 09. октобар 2015.

Познати багрданци: Милован Павловић Павика

Багрдан је село које има чиме да се поноси јер су многи багрданци постали познати широм Србије и бивше СФРЈ. 
Редакција овог блога ће омогућити, онима који то желе, да се представе. Афирмацијом познатих баргданаца Багрдан као место доживљава афирмацију у Србији и шире.
У овом прилогу представљамо спортисту и научника Милована Павловића Павику.
Припремили смо два видео прилога и албум са пригодним фотографијама нашег суграђанина који је стварао у Новом Саду али никада није заборавио Багрдан и Доњи Рачник.



Корисни линкови:

------------------------
Пројекат Багрдан на вези (http://www.bagrdan.info/)

понедељак, 28. септембар 2015.

2015-10-03: Годишњи помен Даринки Милошевић из Багрдана

Трећег октобра 2015. одржаће се годишњи помен  Даринки Милошевић из Багрдана.



Годишњи помен ће се одржати на сеоском гробљу у Багрдану са почетком у 11:30 сати.

Нека јој је вечна слава и хвала за све.
Ожалошћени: синови Милан и Ненад и снаја Гордана


субота, 15. август 2015.

Душан Томић: Видео збирка песама "Плави анђео"

Погледајте/послушајте збирку песама Плави анђео багрданског песника Душана Томића.
"Економиста по образовању, лирик и сањар по вокацији, Душан Томић , живи у варошици поред Мораве у Багрдану, а ради у Јагодини и већ дуже од две деценије бележи стихове.Усамљеност, контемплативност и наглашени лиризам с једне стране и стварност, какву доживљава с друге стране, су два пола једне исте космогоније којом је омеђена ова необична, и добрим делом, аутентична поетика."
Бајо Џаковић, из предговора збирци песама Плави анђео
8. септембра 2001. у Јагодини
 Збирка песама "Плави анђео" у ПДФ формату је на линку.
Душан Томић рецитује следеће песме из своје збирке песама штампане 2002. године:

  • За твоју љубав
  • Сто
  • Чекао сам те
  • Сат
  • Слике
  • Познанства
  • Плави анђео
  • Само ти
  • На јастуку
  • Море
  • Капетан лађе
  • Сан
  • Узбуркано море
  • Обећања
  • Сети се
  • Морава је наше море
  • Воденици
  • Рибарска песма
  • Пијана песма

Профили на друштвеним мрежама Душана Томића

среда, 12. август 2015.

2015-08-11: Са књижевне вечери "Сећање на протојереја-ставрофора Душана Дачића"

Једанаестог августа 2015. одржано је књижевно вече у Сеоској библиотеци "Живко Јевтић"  "Сећање на протојереја-ставрофора Душана Дачића". Говорили су Светлана Крстић, Здравко Сретеновић и Душан Томић испред организатора Сеоске библиотеке „Живко Јевтић“ а испред породице говорио је Милан Дачић, син Душана Дачића.
У прилогу су фрагменти излагања са књижевне вечери и албум са фотографијама са ове књижевне вечери.


-

Протојереј-ставрофор Душан Дачић био је вишегодишњи професор Богословија у Призрену и Сремским Карловцима и ректор Богословије у Београду. Објавио је више књига богословске и катихетско-педагошке тематике.
Душан М. Дачић, син земљорадника Милана и Јелице, рођен је у Багрдану 1924. године, где је завршио основну школу, а нижу гимназију и Учитељску школу у Јагодини.
Мајка му је умрла кад је имао пет година тако да је није памтио, а отац се посветио двојици синова Душану, који је постао врстан теолог и педагог, и Љубе, који је рано докторирао и емигрирао у Француску.
Душан је две године учитељовао у Багрдану, у Кочином селу и Деоници. Затим се уписао на Богословски факултет у Београду 1946. После дипломског испита 1950, службовао је у Призренској богословији. Из Призрена је, као стипендиста Светског савета цркава из Женеве, боравио у Бону 1960. и 1961, где је слушао религијску педагогику.
Године 1964. премештен је по потреби службе у Сремске Карловце, где је активно радио на обнови старе Богословије и на дужности професора и васпитача остао до 1978. Те године изабран је за ректора Богословије светог Саве у Београду.
У чин ђакона рукоположен је 1958. у Призрену, у чин презвитера 1978. када је одликован чином протојереја, а Напрсним крстом одликован је 1994. године.
На раду у богословијама Српске православне цркве провео је пуних 47 година, а од тога 23 године на дужности ректора Богословије Светог Саве у Београду.
Занимао се за руску религијску философију и патристичке списе. Педагогија, коју је добро познавао, није била за њега само теоријска него и практична ствар. Оно што је заменило професора ex catedra из перода просвећености и што данас модерним језиком зовемо интерактивном наставом, то је Душан Дачић носио током своје професуре, а још више када је постао ректор Богословије Светог Саве.
Уместо уобичајеног и куртоазног „господине ректоре", звали смо га „оче ректоре". Био је човек кога смо осетили да је призван и да је дошао да служи, а не да му људи служе, по Господњим речима. Давао је, као икона Христова, живот за многе.
Радо је преводио Берђајева, домаћа и страна литература није му била далека. Поред научних и педагошких дела и онога што је официјалност тражила, огледао се и у области књижевности. Аутор је Историје књижевности од средњег века до модерних књижевних токова, као и низа дела: романа Камиље појило, Поеме о Јасеновцу, Бајке о мртвима. књиге беседа Духовна апотека...
Не знам да ли је постајао бољи сведок прелаза између руралне и секуларне цивилизације од Дачића. Багрдан и Морава, као кичма српске територије, били су му увек инспирација. Поштовао је Немце где је студирао, поштовао је европску културу, поштовао је и друге неафирмисане цивилизације. На сва екстремистичка питања имао је суздржаност мудраца са седом брадом.
Ученици су га волели, његови савети били су добри. Био је отворен, брижан и горео је са страдалном љубављу.
У раду, као да је журио испред свог времена. Направио је хришћанску представу, преносио је западне методе у наставу. Данас је драма, коју је користио, најсавременија методика у настави.
Био је достојан представник најстарије београдске просветне институције, коју је основао Доситеј Обрадовић још 1809. и коју је тада водио најобразованији човек Викентије Ракић из Трста и која је, нажалост, са пропашћу Првог српског устанка, престала са радом, а коју ће 1836. године обновити митрополит Петар Јовановић са кнезом Милошем Обреновићем.
Тада су у Богословији почели да предају учени Викентије Ракић и Ликоген Михаиловић, потоњи епископ шабачки. У овој институцији живели су и радили Стеван Мокрањац, Јосиф Маринковић, епископ др Никодим Милаш, прота Стева Веселиновић, књижевник Светолик Ранковић, етнолог Веселин Чајкановић, др Јустин Поповић, епископ Николај Велимировић, патријарх Герман Ђорић, академик др Сава Вуковић епископ шумадијски и многи други.
Протојереј ставрврофор Душан Дачић уздиже се на иконостасу ових значајних личности.
Горан Раденковић, професор Богословије Свети Сава

Следи навод књижевно - научних радова (са линка):

У џ б е н и ц и и д р у г е к њ и г е

  1. Методика религијске наставе - Београд 1954. - скрипта
  2. Историја књижевности - средњевековна и дубровачка - Београд 1965 - скрипта
  3. Историја књижевности - рационализам и романтизам - Београд 1965 - скрипта
  4. Историја књижевности - реализам - Београд 1965 - скрипта
  5. Историја књижевности - народна - Београд 1965 - скрипта

Ш т а м п а н а и з д а њ а

  1. Теорија књижевности - Београд 1970
  2. Манастир Јошаница - монографија - Београд 1971
  3. Историја књижевности - реализам - Београд 1974
  4. Монах Теодосије Хиландарац - Београд 1974
  5. Историја књижевности - рационализам и романтизам - Београд 1977
  6. Историја књижевности - стара и дубровачка - Београд 1976
  7. Историја књижевности - народна - Београд 1974
  8. Манастир Јошаница - друго издање - Ћуприја 1979
  9. Од Растка до Св. Саве - сценски приказ и Св. Сава као миротворац - рецитал - Београд 1981
  10. Поема о Хиландару - Београд 1982
  11. Поема о Хиландару - друго издање - Београд 1998
  12. Камиље појило - роман о Цариградском друму - Београд 1992
  13. Вук по други пут међу Србима (драмско дело) - Београд 1987
  14. Бајка за мртве - визија атомског рата - Београд 1994
  15. Поема о Јасеновцу - силазак у главни град Подземне Србије - Београд 1994
  16. Са обала Камиљег појила - други део романа о Цариградском друму - Београд 2001
  17. Вероучитељ носилац духовне обнове народа - Нова Пазова 2003 

Душан (Радомира) Тасић преминуо је у уторак 11. августа у 65. години живота

Душан (Радомира) Тасић преминуо је у уторак  11. августа у 65. години живота. Сахрана ће се обавити у среду 12. августа 2015.у 14. часова на гробљу  Копривница у Багрдану.
Ожалошћени: супруга Ристена, син Драган, снајка Марина, унук Петар и остала многобројна родбина и пријатељи.

четвртак, 06. август 2015.

2015-08-11: Трибина посвећена раду и стваралаштву протојереја-ставрофора Душана Дачића

Дана 11.8.20015. (уторак) у библиотеци Живко Јевтић у Багрдану одржаће се трибина посвећена раду и стваралаштву протојереја-ставрофора Душана Дачића са почетком у 20 сати.

 О протојереју-ставрофору Душану Дачићу (са линка)

Протојереј-ставрофор Душан Дачић био је вишегодишњи професор Богословија у Призрену и Сремским Карловцима и ректор Богословије у Београду. Објавио је више књига богословске и катихетско-педагошке тематике.
Душан М. Дачић, син земљорадника Милана и Јелице, рођен је у Багрдану 1924. године, где је завршио основну школу, а нижу гимназију и Учитељску школу у Јагодини.
Мајка му је умрла кад је имао пет година тако да је није памтио, а отац се посветио двојици синова Душану, који је постао врстан теолог и педагог, и Љубе, који је рано докторирао и емигрирао у Француску.
Душан је две године учитељовао у Багрдану, у Кочином селу и Деоници. Затим се уписао на Богословски факултет у Београду 1946. После дипломског испита 1950, службовао је у Призренској богословији. Из Призрена је, као стипендиста Светског савета цркава из Женеве, боравио у Бону 1960. и 1961, где је слушао религијску педагогику.
Године 1964. премештен је по потреби службе у Сремске Карловце, где је активно радио на обнови старе Богословије и на дужности професора и васпитача остао до 1978. Те године изабран је за ректора Богословије светог Саве у Београду.
У чин ђакона рукоположен је 1958. у Призрену, у чин презвитера 1978. када је одликован чином протојереја, а Напрсним крстом одликован је 1994. године.
На раду у богословијама Српске православне цркве провео је пуних 47 година, а од тога 23 године на дужности ректора Богословије Светог Саве у Београду.
Занимао се за руску религијску философију и патристичке списе. Педагогија, коју је добро познавао, није била за њега само теоријска него и практична ствар. Оно што је заменило професора ex catedra из перода просвећености и што данас модерним језиком зовемо интерактивном наставом, то је Душан Дачић носио током своје професуре, а још више када је постао ректор Богословије Светог Саве.
Уместо уобичајеног и куртоазног „господине ректоре", звали смо га „оче ректоре". Био је човек кога смо осетили да је призван и да је дошао да служи, а не да му људи служе, по Господњим речима. Давао је, као икона Христова, живот за многе.
Радо је преводио Берђајева, домаћа и страна литература није му била далека. Поред научних и педагошких дела и онога што је официјалност тражила, огледао се и у области књижевности. Аутор је Историје књижевности од средњег века до модерних књижевних токова, као и низа дела: романа Камиље појило, Поеме о Јасеновцу, Бајке о мртвима. књиге беседа Духовна апотека...
Не знам да ли је постајао бољи сведок прелаза између руралне и секуларне цивилизације од Дачића. Багрдан и Морава, као кичма српске територије, били су му увек инспирација. Поштовао је Немце где је студирао, поштовао је европску културу, поштовао је и друге неафирмисане цивилизације. На сва екстремистичка питања имао је суздржаност мудраца са седом брадом.
Ученици су га волели, његови савети били су добри. Био је отворен, брижан и горео је са страдалном љубављу.
У раду, као да је журио испред свог времена. Направио је хришћанску представу, преносио је западне методе у наставу. Данас је драма, коју је користио, најсавременија методика у настави.
Био је достојан представник најстарије београдске просветне институције, коју је основао Доситеј Обрадовић још 1809. и коју је тада водио најобразованији човек Викентије Ракић из Трста и која је, нажалост, са пропашћу Првог српског устанка, престала са радом, а коју ће 1836. године обновити митрополит Петар Јовановић са кнезом Милошем Обреновићем.
Тада су у Богословији почели да предају учени Викентије Ракић и Ликоген Михаиловић, потоњи епископ шабачки. У овој институцији живели су и радили Стеван Мокрањац, Јосиф Маринковић, епископ др Никодим Милаш, прота Стева Веселиновић, књижевник Светолик Ранковић, етнолог Веселин Чајкановић, др Јустин Поповић, епископ Николај Велимировић, патријарх Герман Ђорић, академик др Сава Вуковић епископ шумадијски и многи други.
Протојереј ставрврофор Душан Дачић уздиже се на иконостасу ових значајних личности.
Горан Раденковић, професор Богословије Свети Сава

Следи навод књижевно - научних радова (са линка):

У џ б е н и ц и и д р у г е к њ и г е

  1. Методика религијске наставе - Београд 1954. - скрипта
  2. Историја књижевности - средњевековна и дубровачка - Београд 1965 - скрипта
  3. Историја књижевности - рационализам и романтизам - Београд 1965 - скрипта
  4. Историја књижевности - реализам - Београд 1965 - скрипта
  5. Историја књижевности - народна - Београд 1965 - скрипта

Ш т а м п а н а и з д а њ а

  1. Теорија књижевности - Београд 1970
  2. Манастир Јошаница - монографија - Београд 1971
  3. Историја књижевности - реализам - Београд 1974
  4. Монах Теодосије Хиландарац - Београд 1974
  5. Историја књижевности - рационализам и романтизам - Београд 1977
  6. Историја књижевности - стара и дубровачка - Београд 1976
  7. Историја књижевности - народна - Београд 1974
  8. Манастир Јошаница - друго издање - Ћуприја 1979
  9. Од Растка до Св. Саве - сценски приказ и Св. Сава као миротворац - рецитал - Београд 1981
  10. Поема о Хиландару - Београд 1982
  11. Поема о Хиландару - друго издање - Београд 1998
  12. Камиље појило - роман о Цариградском друму - Београд 1992
  13. Вук по други пут међу Србима (драмско дело) - Београд 1987
  14. Бајка за мртве - визија атомског рата - Београд 1994
  15. Поема о Јасеновцу - силазак у главни град Подземне Србије - Београд 1994
  16. Са обала Камиљег појила - други део романа о Цариградском друму - Београд 2001
  17. Вероучитељ носилац духовне обнове народа - Нова Пазова 2003 

субота, 18. јул 2015.

2015-07-18: Данас је Његово Преосвештенство епископ Шумадијски господин Јован одржао свету архијерејску литургију у Багрдану

Данас је Његово Преосвештенство епископ Шумадијски господин Јован одржао свету архијерејску литургију у Багрдану.
Погледајте албуме са фотографијама, виде запис дочека и беседе Његовог Преосвештенства епископа Шумадијског господина Јована.

среда, 15. јул 2015.

2015-07-18: Посета Његовог Преосвештенства епископа Шумадијског господина Јована Багрдану

Дана 18. јула 2015. год. Његово Преосвештенство  епископ Шумадијски господин Јован служиће свету архијерејску литургију у храму св. Архангела Гаврила у Багрдану.
Дочек архијереја је у 8:30 сати у порти храма!

Корисни линкови:

    Контакти:

    АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО БЕЛИЧКО





    Архијерејски намесник
    протојереј Небојша Младеновић
    ул. Љубише Урошевића бр. 2/3 35000 Јагодина
    тел/факс 035/252-752; 252-754; 064/15-04-867; 065/8-034-318

    Црквена општина Багрданска

    ул. Краља Александра бр. 2; 35204 Багрдан. 
    Храм посвећен Св. арх. Гаврилу, подигнут 1869. 
    Парох: протонамесник Петар Видаковић; 
    тел. 035/275-052; 065/275-05-22; 
    Крсна слава: Св. Никола - 19. децембар

    среда, 08. јул 2015.

    2015-07-07: Кик-бокс меч Србија-Португал уз забавни део програма

    Осамнаести међународни кик-бокс меч одржан је 7. јула 2015. поводом сеоске славе Светог Јована на стадиону у Кончареву крај Јагодине.
    Рукавице су укрстили репрезентативци Србије из Палминих тигрова и репрезентативци Португала. Сви мечеви биће у дисциплини лоу кик. У досадашњих 17 година Палмини тигрови су остварили 15 победа. Једини пораз нанели су репрезентативци Русије. У забавном делу програма учествовали су певачи Харис Џиновић и Јована Типшин.
    Четрдесетак багрданаца је искористило прилику да посети овај јединствени догађај.

    уторак, 14. април 2015.

    Мирјана Ристић, професор у пензији, преминула је 13. априла 2015.


    Мирјана Ристић, професор у пензији, преминула је 13.04.2015. год. у 82. години живота.
    Опело ће се обавити у цркви Св. Архангела Гаврила у Багрдану, 15.04.2015, са почетком у 13 часова. Сахрана ће бити на гробљу у Багрдану.
    Ковчег са покојном Мирјаном , биће у цркви у Багрдану 15.04.2015. од 10 часова.
    Ожалошћени : син Мирољуб, снаја Весна , унуци Стефан, Никола, Саша и Милош.

    понедељак, 30. март 2015.

    2015-04-04: Полугодишњи помен Даринки Милошевић из Багрдана

    4. априла 2015. одржаће се полугодишњи помен  Даринки Милошевић из Багрдана.
    Даринка Милошевић
    Полугодишњи помен ће се одржати на сеоском гробљу у Багрдану са почетком у 11:00 сати.
    Нека јој је вечна слава и хвала за све.
    Ожалошћени: синови Милан и Ненад и снаја Гордана

    петак, 20. март 2015.

    2015-03-20: Састанак Организације спортских риболоваца "Осаоница"

    Састанак Организације спортских риболоваца "Осаоница" одржаће се 20.3.2015. са почетком у 18:00 часова у у просторији Општинске организације пензионера.